DIOGEN pro kultura muzika

Sarajevo, Bosnia and Herzegovina, Europe MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI...WE ARE UNIFYING DIVERSITIES

DIOGEN pro kultura muzika...kolumna

29.4.2012.
Predstavljamo grupu ZENITHAR, Kraljevo, Srbija

Piše: Ivan Rajović, kolumnista DIOGEN pro kultura magazina

E-mail: ivanrajovic3@gmail.com

MUZIČKA SCENA JUGOISTOČNE EVROPE

Muzika za revoltirane Grupe “Zenithar”

      Mladi srpski i kraljevački kompozitor elektronske muzike, pored dve knjige o muzici, ,,100 YU rock hitova sa akordima" i ,,Guitar Book", u izdanju ,,Doroteusa" iz Kraljeva a potom osnovavši Grupu “Zenithar”, jedinstvenu kulturno-ideološku atrakciju na ovim prostorima i u izdanju ,,Melosa", objavljuje CD ,,Remnants of humanity" koji se može svrstati u red najboljih ostvarenja u ovoj oblasti     Igor Rajović je rođen 1980. G. i, kako kaže, prvi put je uzeo gitaru u ruke sa šest godina i tada je, pokušavajuci da odsvira neke poznate melodije na jednoj žici, zavoleo muziku. Sa 13 godina počeo je ozbiljno učiti da svira. Pravi entuzijazam je dobio u svojoj prvoj grupi ,,Psiho". To je period u kojem je počeo da razvija kreativnost i ljubav prema stvaranju kroz veliki broj nastupa širom Srbije. Kasnije počinje da svira bluz i klasičnu muziku, ne da bi se na tome zadržao, već da bi se bliže upoznao sa koncepcijom različitih muzičkih oblika koje je smatrao značajnim za razvijanje sopstvene kreativnosti. Posle toga, zahvaljujući iskustvu koje je stekao i okolnostima u kojima je živeo, a u kojima se i sada nalazi, odbacio je težnju da postane virtuoz na gitari, da svira samo tuđe kompozicije i održava u životu nešto što je nastalo u vremenu pre ovog, pa je osnovao Grupu “Zenithar” kroz čije delovanje želi da ostvari autentični doživljaj sveta u kojem živi i njegovog kritičkog sagledavanja.

STVARANJE, A NE ,,TEZGA''

   Igor kaže kako nema ništa protiv ljudi koji neguju veštinu sviranja na nekom instrumentu, jer, zahvaljujući njima, danas su Bah i Betoven još uvek na neki način živi, tj. među nama, ali, kako tvrdi, priroda mu je takva da mu jednostavno ne dozvoljava da se posveti samo takvom načinu bavljenja muzikom i da se poistovećuje sa nečim što je neko drugi stvorio. Drugim rečima, ne želi da bude muzičar-zanatlija, interpretator, tezgaroš.

- Toga se užasavam jer primećujem mnoge talentovane muzičare koji su prinuđeni da sviraju narodnjake ili da rade nešto drugo, isto tako odvratno, nešto što ih, u pravom smislu te reči, degradira, kaže mladi kompozitor. Njegova muzika je, objašnjava, između ostalog, karakteristična po tome što se u njoj nalazi i slika svega što se na ovim našim prostorima desilo, što se dešava i što će se dešavati. I slika njegove vizije stanja bez svega onoga što sprečava razvoj individualne ljudske prirode, bez svega onoga što održava čoveka polumrtvim, što ga čini nezdravo zavisnim od drugih, njemu sličnih, zavisnim od mehaničkog rada koji ima dejstvo anestezije, bez svega onoga sto ga čini potištenim, zabrinutim, uškopljenim, uplašenim, neurotičnim, bez hrabrosti, bez sposobnosti objektivne kontemplacije, bez ljubavi, bez snage, bez svoje istinske prirode odavno zatrpane pod slojevima teško izlečive bolesti današnjice!

   Odgovarajući na pitanje kome je njegova muzika namenjena, Igor kaže kako mu je nemoguće to da definiše i da njegova doslednost u poštovanju takvih individua ne dozvoljava da grupiše te ljude koji, prema njegovim kriterijumima, vrede. Jer, svi su oni razbacani, kud koji, svi oni danas imaju nešto zajedničko, ali nisu ujedinjeni. A pošto svi moraju da žive, svi se oni polako i nevoljno degradiraju, deo po deo, verujući da će nekada neko da ih pronađe, kao Mendelson Baha. Međutim, za to vreme propadaju i svi su šrafovi mašine u kojoj uvek neko drugi pokazuje put kojim ,,treba" ići ili kako stajati u mestu. Njegova publika je, zato, svaka individua koja hoće da se izbori za svoju sopstvenu slobodu življenja, svaki revoltirani stanovnik ove planete, svako ko je svestan da služi degenerisanim pojavama i duhovnim nakazama, svako ko poseduje snagu da nešto promeni i svako ko je u duši ratnik.

   Kompjuter mu, kako objašnjava, dosta pomaže u onome što radi, ali misli kako je, ipak, uspeo da zadrži ona bitna ,,ljudska" svojstva koja daju životnost i specifičnost nekom delu.

   - Ta mašina mi uglavnom koristi za snimanje i miksovanje onoga što odsviram na nekom instrumentu i ne dozvoljavam da ona odsvira jednu jedinu notu koju ja nisam osmislio, kaže Igor.

Igor Rajović

UMETNOST I REPRESIJA

   Ubeđen da su politika i umetnost u stalnom konfliktu, Igor kaže kako, prema njegovom mišljenju, umetnost ne trpi represiju. Kada joj je zabranjeno da govori svojim jezikom, ona je tada prinuđena da nauči jedan veoma komplikovan jezik, jezik koji “zli gospodar” ne razume iz pozicije u kojoj je, a koji će moći da razume rob, koji više nije potpuno svestan da ga lanci isuviše stežu.

   - Kada bi umetnik delimično naučio da govori tim jezikom i kada bi ga, ipak, “zli gospodar” uhvatio u pokušaju organizovanja pobune, umetnik bi bio ili kažnjavan smrću ili zabranjivan, što još više daje vrednost njegovom delu i pravi mu skupu reklamu koja košta života. Koliko bismo takvih umetnika danas mogli da nađemo među svima koji sebe tako nazivaju, a koji ni danas, kada je potpuno dozvoljeno da ,,laješ“ koliko hoćeš, ne smeju da kažu ništa što bi gospodar možda protumačio negativno, a što je neophodno za razvitak svake individue i onoga što se sada podrazumeva pod pojmom život. Svakom od tih jadnika je važan samo taj lični, bedni interes i spremni su da ponizno kleče i mole bilo koga ko ima vlast i moć. Takvima, izgleda, nikada neće biti jasno da ništa nije vrednije od doslednosti, hrabrosti, čistote, poštenja, istrajnosti, ponosa i snage usmerene protiv svega onoga što danas vlada i onoga što čak i te pojmove prisvaja i menja im pravi kontekst i suštinu. Kome i čemu služe ta njihova dekadentna dela, ako ne samo njima samima u cilju postizanja neopravdane slave i malo boljeg psećeg života (od uličnog pseta do kućnog ljubimca), pita se ovaj autor tvrdeći da je moto takvih ,,umetnika'': Budi poslušan i ,,dobar" i biće ti dobro, pusti da drugi žrtvuju svoj život da bi tebi bilo dobro, sačekaj da se drugi podave u bari, pa onda gazi po njihovim telima da bi prešao na drugu stranu. Oni su paraziti duha koji se osećaju sigurno samo iza leđa onih ostvarenih i priznatih od većine, pijući njihovu krv.

   - Danas je ,,umetnik", izgleda, nusprodukt bolesnog društva, dvorska luda koja nikoga više ne zasmejava, onaj čija bolesna sujeta ždere sve što bi još nahranilo njegov nezasiti ego, pa makar to bila i otrovna laž ili glupost, kaže Rajović i dodaje:

   - Mislim da je povezanost politike i umetnosti nužna, ako je umetnost u situaciji da mora biti ili nešto nalik crvu ili nečemu ljigavom što će poslužiti da reflektuje sjaj zle vlasti, ili koplje koje će joj biti zabijeno u grlo. Treća opcija, koja se neopravdano danas naziva ,,umetnost", jeste delanje ljudi koji pod pojmom ,,umetnost" podrazumevaju samo estetsko doterivanje svojih dela bez bilo kakve težnje za menjanjem onoga što ne valja oko njih i u njima. To su oni koji misle da će svoju rđavu prirodu popraviti češljem i lepom kravatom. To su oni kojima nikako nije jasno zašto umetnost uopšte mora da se meša u politiku, kao da je politika neki hobi, nešto slično bilijaru. To su oni koji umetnost spuštaju u blato i prave od nje nekakvo šarenilo za odmaranje očiju, ušiju, živaca... Prave od nje nešto sporedno, nevažno, nešto što je samo običan ukras, a ne snaga i kreativna energija koja će da u našim glavama stvori bolju sliku sveta nego što je ova koja nam je svima pred očima, energija koja će da nam pomogne da prevazilazimo svoju, velikim delom, deformisanu prirodu, konstatuje Igor.

U tu svrhu, na gotovo ničeanskim postavkama, oformljena je Grupa “Zenithar” koja se nabolje može shvatiti kroz Manaifest koji je i svojevrsni politički program ove nadasve provokativne ideološke i umetničke trupe koja već sada okuplja više hiljada poštovalaca širom sveta.

   Kao Futurizam, Egofuturizam, italijanska i ruska avangarda i protagonisti ideje poput, dadaizma, nihilizma, nadrealizma, voluntarizma i sve do post-modernih sub-kultura koje su animirale taj iskonski bunt Čoveka kome možemo zahvaliti na današnjoj kvazi-slobodi, tako i ZENITHAR postoji u skladu, tj. ne-skladu sa datim okolnostima u kojima se nalazi ili, bolje rečeno, koje ga snalaze i, kao pogonska energija gvozdenog stroja, teraju da stvara,stvara...i deluje na sve moguće načine …

- I neka nas nazivaju životinjama, ludacima, anormativima, antisocialnima, separatistima, rakom raka planete i čovečanstva, samo neka nam tako laskaju, jer, na žalost, sami će se uplesti i umreti u mreži svojih kontradiktornosti i vratiti zemlji materiju koja im je pozajmljena, da bi makar nešto učinili...Jer mi smo ono što jeste i samo jeste.Neka nas zovu kako hoće, ne tiče nas se kevtanje dvorišnih kerova i kokodakanje kokošaka...Ono smo što jesmo i moramo biti!

- Zao, podmukao i dobro iskreiran, lavirintovani cilj onih koji se kriju pod kreacijom “DRŽAVA” je uglavnom bio, obesmisliti individualna htenja ljudske prirode, zameniti ih onim koja će koristiti državi, koja navodno, štiti bespomoćne individue (što se uglavnom ne dešava), vršeći na njima lobotomiju vrste: vrh uživanja u životu je, da imaš posao, što lepšu kuću, kola i slične igračkice, da malo otputuješ iz rupe pa opereš dupe u slanoj vodi, da se upoređuješ sa ostalima i gledaš i trudiš se da sve tvoje bude bolje, da napraviš decu, da ih vaspitavaš kako su te naučili (a kako drugačije nego prema sebi, svojim idealima i onome u šta su te pretvorili odstranivši ti najvredniji deo unutrašnjosti lobanje), i da na kraju crkneš živeci za decu, a da ona nastave tvojim putem u blistavu lobotomičnu budućnost) a to je toliko, pa čak i u genetskom nasleđu, uzelo maha, da čovek ne zna za neka adekvatnija, svojstvenija, volšebnija uživanja i življenja od pomenutih, i još na svu nesreću, ne može ni da ih shvati i prihvati ćak ako mu ih i pokažes i ukažeš na mnoštvo mogućnosti ljudskog bića. Neće vredeti. Jer, ova vrsta amputacije nema moć regeneracije. I to je jedan od razloga zašto svi ljudi nisu isti. Nisu jednaki. Nikada to neće ni biti, čini se. Ili, koliko svetlosnih godina li je udaljena zvezda koja će okupati planetu i ljudsku svest, ili planetu od zarazne ljudske svesti...?

- Još uvek jure, ratuju, trkaju se – još uvek su spermatozoidi koji jure ka jajnoj ćeliji, kao da samo jedan može da prođe.Da li je tako? I, u čemu je razlika?

I, zato, pisaćemo, pevati, govoriti francuski, nemački, italijanski, grčki, pa čak i jezike plemena sa ko zna kojih delova planete, jer želimo govoriti kao brat bratu, jer ne želimo da bude ono što je, maltene postalo skoro opšteprihvaćena moderna pro-globalistička, pro-fašistička fraza: “Speak english or die!”, jer ne bi želeli da se srušimo zajedno sa nečijom monetarno-fašističkom imperijom pod plaštom militarističkog humanizma.

Ko je rekao da se ne sme ubijati, paliti i pljačkati? Onaj koji upravo to i radi! Ko nameće ideju humanizma? Upravo onaj koji sanja o ZLATNOJ MILIJARDI i o eugenici kao rešenju problema bede, patnje i bola, humanoidnih kreacija.To nam se upravo događa. A mi, vesela, bezbrižna organizacija hrabrih-srušićemo sve „njihove“ zgrade, njihova sveučilišta i muzeje, korporacije i banke, veleposedništvo i robovlasništvo – Mi, vesela deca, ispunjena vatrenim smehom i zdravim životnim nagonom...plesaćemo na ruševinama onoga što danas smatraju moderno naprednom civilizacijom...kaže se, između ostalog, u ovom Manifestu.

Govoreći o tome šta planira dalje, Igor kaže da bi trebalo da se prvo izvučemo iz močvare u kojoj se nalazimo, a kada iz nje izađemo, ukazaće nam se više različitih puteva.

   - Kada napravimo paralelu između nekadašnjih i današnjih ideala i kada obratimo pažnju na današnji sistem vrednosti, biće nam potpuno jasno dokle smo stigli, i da je zenit davno ostao iza nas, zaključuje Igor Rajović.

Na adresu DIOGEN pro kultura magazina u Sarajevu je stigao CD sa molbom:
" postovana Redakcijo,
Moje ime je Milan Nenin. kompozitor sam i instrumentalista iz Novog Sada. posle duzeg bavljenja muzikom kao instrumentalista i kompozitor na raznim autorskim, pozorisnim, filmskim i drugim projektima, pre 4 meseca sam objavio svoj prvi autorski album naslova "INCIDENT". Ovo je link mog website-a www.milan-nenin.com. Ako biste bili ljubazni, posvetite desetak minuta Vaseg vremena da pogledate sajt. Voleo bih da se u jednom od vasih izdanja mozda pojavi kratak osvrt, ili neka druga forma teksta o meni i albumu. Dosta podataka mozete naci na samom sajtu, a za blize informacije stojim Vam na raspolaganju putem email-a ili telefonom. Ako su Vam potrebne dodatne reference u pogledu mog rada, bicu slobodan da navedem imena gospodina Borisa Kovaca i gospodina Andjelka Maletica koji Vam mogu dati svoje uvide o mom radu.s velikim postovanjem, Milan Nenin"..
OSTALO JE HISTORIJA/POVIJEST/ISTORIJA. AKO ŽELITE DA BUDETE PREDSTAVLJENI U NAŠEM MAGAZINU, NA ADRESU MAGAZINA (NA DNU SVAKE STRANICE JE NAVEDENA) DOSTAVITE VAŠ CD-e.

22.2.2012.- Predstavljamo Milana Nenina iz Novog Sada, Srbija i album "Incident"

Piše: Sabahudin Hadžialić,
gl. i odg. urednik DIOGEN pro kultura magazina

E-mail: sabihadzi@gmail.com

Reflektivna poetika muzičkih otisaka Milana Nenina

Odgonetanje kodova

Opori zvuk svakodnevnice gubi se u odsjajima različitih varijanti koji odjekuju melodijama Milana Nenina. Zbog čega pominjem „melodije“? Jednostavno, jer se pred nama otvaraju filmski kadrovi „Balkan Expressa“, još od „Crnih bisera“ pedesetih i sve do „Undergrounda“ i sredine devedesetih godina prošloga stoljeća/vijeka. To su valovi htijenja, naslikani poetikom nota. Opuštenost sa kojom kreira muziku na, za sada, jedinom[1] albumu „Incident“ govori da pred nama nije Incident, bez obzira koliko mi šutjeli o tome. Pred nama je osobnost karakternih crta, sa smjelim činjenjem.

Mirnoća njegovog iskaza varira od turbulentnih ekstaza[2] dalijevskih memoranduma uz pokušaje oslikavanja pejzaža duše i sve do etno schmeka južnoslavenskih prostora. Blagost njegovih damara vara, jer pred nama je snažno biće sutona. Biće koje u sutonu kreira svjetlost. Onu koja nam toliko treba. Sada i ovdje.

S druge, ne manje važne, strane, mogu slobodno reći da isprepletenost višeslojnih sadržaja muzike pred nama proizlazi iz iskustvenog oblika saznanja, kojim odiše ovaj mladi lik u kasnim dvadesetim. Da, dobro ste pročitali, u kasnim dvadesetim. Ne Kris Rea, Santana, Boško Petrović i/ili Peter Green[3], već Milan Nenin, koji je uspio nježna strujanja burnih reakcija navedenih autora iz prošloga stoljeća/vijeka pretočiti, uz refleksije Bacha & Handella, unutar vlastite muzičke osobnosti. U posjeti Palestrinu...barok, renesansa, rokoko...prelijevaju se iz čaše u čašu, dok nezaobilazni, inat schmek vojvođanskih ravnica, damarima Milanovim struji.

Radost mladosti iskustvenošću dominira. I vice versa. Toliko da pred sobom slike prelistavate. Slike muzike saznanja i spoznaje koje slobodno možete pretočiti u filmske i ine sadržaje umjetničke prezentacije. Dok čitate Danila Kiša i/ili Mešu Selimovića. Svejedno, čak i Ivu, Andrića. Našeg. Uz muziku sjete i nade. Ovdašnje. Ne samo Milanove.

Orkestracija, toliko prijemčiva XVI stoljeću/vijeku, i ovdje dominira kao u Veneciji[4], onomad. Autor albuma „Incident“ ne bježi ni od toga. Sublimira sve ono dobroga što nas historija nauči. Ne otkriva toplu vodu već multiplicira iskustvenu sabranost. Ne samo vlastitu. Jer, čak i u vokalima djevojačkih otisaka nemalo jesmo iznenađeni nadgradnjom muzičkog tkiva autora. Ona vodi glasom dok pred nama tonovi nade stvaraju lik žene htijenja. Žene požude. Magdalene same. Marije. Ljubavi.

Subjektivnost ušnih šupljina slušaoca mora biti prenebregnuta with whole picture, jer pred nama se otvara muzika duha u susretu sa tijelom uma. Snažna, inspirirajuća i, nadasve, usmjerena razumijevanju nagovještaja otisaka sjećanja. Onih zabilježenih u genetskom kodu svakog od nas, smrtnika. Milan Nenin je, pak, otišao dalje krenuvši u odgonetanje upravo tih kodova. Muzikom.

Da li mu uspijeva?

Provjerite. Ja sam uvjeren da je na dobrom putu.

Sabahudin Hadžialić
gl. i odg. urednik
DIOGEN pro kultura magazin

[1] na moju iskrenu žalost

[2] Namjerno ne navodim gdje, u kojim pjesama, da ne zavedem slušaoca...Samo će vam se kazati, kada poslušate.

[3] Peter Green, isti onaj čiju ploču (John Mayall i on zajedno) i dan danas čuvam u arhivi uspomena zajedno sa kartom sa koncerta u Sarajevu, 1984.g., održanom nepunu godinu dana poslije rođenja Milana Nenina.

[4] Poznati kompozitori Venecije toga vremena su bili: Gabrielis, Andrea i Giovanni, kao i Claudio Monteverdi

odgonetanje_kodova_osvrt_sabahudina_hadzialica.pdf
File Size:	255 kb
File Type:	pdf

Download File

Muziku Milana Nenina, pored pojedinih numera sa njegove WWW stranice,
mozete download sa servera navedenih na njegovim virtualnim otiscima.

Click for free pdf. file to download-Klik za besplatan download pdf. file-a

Click for free pdf. file to download-
Klik za besplatan download pdf. file-a

Copyright © 2010/2012 DIOGEN pro cultura magazine Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić . Design LOGO - Stevo Basara. All Rights Reserved.
Contact E-mail: sabihadzi@gmail.com; WWW: http://sabihadzi.weebly.com/ Narudžbe/Order: alternativanuova@gmail.com
Adresa magazina/Address of the magazine: Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Sarajevo, Bosnia and Herzegovina, Europe MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI...WE ARE UNIFYING DIVERSITIES